Reci za pocetnike koje vam mogu pomoci da se snadjete u Spaniji

HOLA- zdravo
BUENOS DIAS- dobar dan
ME LLAMO/MI NOMBRE ES- zovem se
COMO ESTAS- kako si
ME GUSTA- svidja mi se
SOY DE SERBIA- iz Srbije sam
DONDE SE ENCUENTRA- gde se nalazi
AYUDA- pomoc
ENTIENDO/NO ENTIENDO- ne razumem
PUEDE REPETIRLO- da li mozete da ponovite

Pol 3.14 i jovenes eternamente- ZAUVEK MLADI

Las doce uvas

Dvanaest zrna grozdja, koja se jedu jedno po jedno za svaki otkucaj sata u ponoc na prelasku iz stare u novu godinu, veoma je rasprostranjen obicaj koji datira jos iz 1909.godine. Veruje se da ce nova godina biti srecna i uspesna za svakoga ko uspe da pojede svih dvanaest zrna u toku poslednjih dvanaest minuta stare godine.

Spanski pozdrav

Spanci, pri upoznavanju, imaju obicaj da vam daju poljubac u svaki obraz pa se zato nemojte iznenaditi kada pocnu da vas ljube!

Korida (Corrida de toros) je jedna od glavnih senzacija Spanije

Plaza de toros (mesto gde se odigravaju borbe sa bikovima)

Toreador

ole!

Lorkina poezija

ROMANSA MESECARKA
Zeleno, volim te, zeleno.
Zelen vetar, zelene grane.
Brod na moru
i konj u planini.
Opasana senkom
ona sanja na verandi,
zelene puti, kose zelene,
sa očima od hladnog srebra.
Zeleno, volim te, zeleno!
Pod lunom Cigankom
stvari pilje u nju
a ona ih ne vidi.

Zeleno, volim te, zeleno!
Velike zvezde od inja
dolaze sa ribom senke
što otvara put zori.
Smokva trlja vetar
korom svojih grana,
a breg, mačak lupež,
ježi svoje ljute agave.
Ali ko će doći? I odakle?
Ona čeka na balkonu,
zelene puti, kose zelene,
sanjajuci gorko more.

-Kume, daću ti
konja za kuću,
sedlo za njeno ogledalo,
nož za njen ogrtač.
Kume, dolazim krvareći
iz Kabrinih klanaca.
-Kad bih mogao, mladiću,
lako bi se nagodili.
Ali ja više nisam ja
niti je moj dom više moj.

Kume, hoću da umrem
pristojno u svojoj postelji
od čelika i, ako je moguce,

sa holandskim čaršavima...
Zar ne vidiš moju ranu
od grudi do grla?

-Trista crnih ruža
pokrivaju tvoj beli grudnjak.
Krv ti vri i miriše
oko pojasa.
Ali ja više nisam ja
niti je moj dom više moj.

-Pusti me bar
na visoke verande,
pusti me da se popnem! Pusti me
na zelene verande.
Verandice mesečeve,
gde kaplje voda.

Već se penju dva kuma
na visoke verande.
Ostavljajući trag krvi.
Ostavljajući trag suza.
Drhtali su krovovi,
fenjerčići od lima.
Hiljadu staklenih defova
ranjavalo je zoru.

Zeleno, volim te, zeleno!
Zelen vetar, zelene grane.
Dva kuma su se popela.
Širok vetar ostavljao je
u ustima čudan ukus
žuči, mentola i bosiljka.

-Kume, gde je, reci mi,
gde je tvoje gorko devojče?
-Koliko puta te je čekala
sveža lica, crne kose,
na toj zelenoj verandi.
Nad ogledalom bunara
Ciganka se njiha.
Zelene puti, kose zelene,

sa očima od hladnog srebra.
Mesečev stalaktit od leda
drži je nad vodom.
Noć je postala intimna
kao mali trg.

Pijani su žandari
lupali na vrata.
Zeleno, volim te, zeleno!
Zelene vetar, zelene grane.
Brod na moru
i konj u planini.”
― Federico García Lorca (1898-1936)